<Image and video hosting by TinyPic Učinilo mi se da me malčice voli. Stvarno mi je žao ako ode. Neće da boli. Svejedno mi je. Ostaće slika, ime, koještarije. A bio mi je toliko toga. I jest i nije. Ma, neka ode, svejedno mi je. - Vec sam ti pricao to

Vec sam ti pricao to

Ono sve sto znas o meni, to je sve tako malo. U dvije rijeci sve bi stalo, kada pricala bih ti.


15.02.2010.

Učinilo mi se da me malčice voli. Stvarno mi je žao ako ode. Neće da boli. Svejedno mi je. Ostaće slika, ime, koještarije. A bio mi je toliko toga. I jest i nije. Ma, neka ode, svejedno mi je.

Više nemam početka..
nemam uvodnu rečenicu u životna poglavlja koja se otvaraju i zatvaraju ponekad istog časa.
Ponekad ostaju otvorena.
Više nemam malih boli. Ni živih rana.
Ako sam i zakrpljena, nisam otkrila da se konac otšiva i da kroz pore propušta okus slankaste boli.
Ako već nisam, onda priznajem da sam tu i tamo drhtala zbog propuha kroz mene, kao list na vjetru.
U ulici V.P. na broju 4.
Posljednji put u srijedu, oko pola 4 popodne. Simbolično.
Ali ne znam šta sam.
Više ne mijenjam pravac.
Odveć naviknuta da hodam istom ulicom na dolasku i odlasku.
Da ponekad mislim o svim ulicama kojima sam prošla,
ali više ih ne poredim.
Niti oči poredim sa bojom badema, ni sa bojom mora.
Ostala sam s morem, s nebom, a bademi su za ovo doba godine malo odmaknuti.
Zadovoljna sam.
Više nemam nesanicu.
Još uvijek spavam sa upaljenim televizorom i mjesečinom u sobi, a u njoj više ne stanuje galama.
Stanuje samo onaj zvuk što se provlači poslije galame.
U srcu.
Ali ja zaspim odmah.
Više ne brojim na prste šta sve posjedujem, od straha da to više nemam.
Sretna sam s činjenicom da ne znam šta imam, a opet svjesna da imam.
Confusing?
Odvlače me Velikani u odaje svojih stihova i u meni nastanjuju mir.
Mogu da pišem nove sretne pjesme, ali ja znam najbolje da šutim.
A mogu tu i tamo da provučem neku priču,
o tugama velikim kao svijetski okeani, ili većim srećama.
Šutiću.
Da ne bih ponešto slagala.





I dok oboje želimo dalje, vučemo jedno drugo za rukav, pričamo o krajevima, o novim ljudima, pričam o umoru i sve ti kažem, sve osim... da mi nedostaješ kad god ostanem sama.