Bio sam sam, kao niko na svijetu, koliko znam.
Ne umijem u ovom novembru napraviti juni.
Ne umijem u ovim sitnicama pronaci iskonsku srecu.
U pogresnim sam knjigama trazila odgovore za svoju egzistenciju, trebala sam samo zaviriti u svoje srce.
Htjela sam da se oblikujem sama, a nisam znala da me ustvari oblikuju svi.
Ostajem sama.
Necu da se mijesam u tudje srece, svako ima pravo da uziva u svojoj, a moja tuga mogla bi neciju ugroziti.
Niko me nece pitati sto sutim, sto sam sama, sto se ne javljam.
Telefon ce sutiti kao sto i sada suti.
A ja cu biti izgubljena jos vise.
Nasi zivoti ce teci jedan naspram drugog a da se samo ovlas dodiruju.
Mozda nikako.
Ali ja nikad ne bih iskinula tu stranicu iz svoje proslosti.
Veceras su mozda pale najteze odluke u mom zivotu.